|
|
| < | svibanj, 2008 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Ja sam Ajla,ili bolje recheno AjliCh..Heheh..Zhivim u Bihacu..Uchenica VIII razz..Slusham rock i hip-hop u zadnje vrijeme..Volim svoje prijatelje
najvisheeeee,svoju porodicu,i MAJKU!
.I jednu budalicuu..Ne volim:Kada mi roditelji drzhe predavanja o mome ponasanju,iako su nekada i u pravu,ali haj,nema veze..Dvolichne osobe(njih mrzim)..Definitivno..Cure koje se dignu visoko,i misle da su Bog zna shta,a zapravo su nista..Al' sve u svemu..Na ovom blogu ocekujte svachega..Eto..Za pocetakk
Ajla(Ja)
Jaa
Jaaa
Nadja i ja
So close no matter how far
Couldn't be much more from the heart
Forever trusting who we are
And nothing else matters
Never opened myself this way
Life is ours, we live it our way
All these words I don't just say
And nothing else matters
Trust I seek and I find in you
Every day for us something new
Open mind for a different view
And nothing else matters
Never cared for what they do
Never cared for what they know
But I know
So close no matter how far
It couldn't be much more from the heart
Forever trusting who we are
And nothing else matters
Never cared for what they do
Never cared for what they know
But I know
I never opened myself this way
Life is ours, we live it our way
All these words I don't just say
And nothing else matters
Trust I seek and I find in you
Every day for us something new
Open mind for a different view
And nothing else matters
Never cared for what they say
Never cared for games they play
Never cared for what they do
Never cared for what they know
And I know
So close no matter how far
Couldn't be much more from the heart
Forever trusting who we are
No, nothing else matters
Nekako je trebalo kazniti Adama i Evu za njihov bezobrazluk, a proterivanje iz raja bio je samo deo te kazne. "Rađaćeš decu u mukama" i sve što ide uz to bili su propratni efekti koji se svi maltene već sadrže u izrečenoj kazni proterivanja, no moralo se tu smisliti još nešto. I Gospod se zamisli. I razmišljaše danima...
Na kraju, Bog se doseti. Jasno, kad se potrudi ume da bude gori Đavo od Đavola, no ipak, on nije bio srećan što to može i ume. Naprotiv, Bog plakaše. To beše tako strašna i podla kazna, da je se i sam Bog bojao i stideo. No, morao je da kazni decu svoju, to bi rešeno. I Gospod odtade pri svome i sprovede kaznu za Adamov i Evin greh u delo. Te učini ovako: da svi ljudi, doj je sveta i veka, imaju svest o tome da ljubav postoji. Da svi ljudi, dok je sveta i veka, imaju potrebe da traže taj uzvišeni ideal. Da u tome uspevaju, dok je sveta i veka, kad se radi o stvarima i prijateljstvu prema drugim ljudima. Ali da nikako ne uspevaju na planu one prave, one jedne jedine ljubavi koja ih čini kompletnim. Srodna duša. Druga polovina istog bića. Rebro. Dok je sveta i veka. Tako učini Svevišnji. Da svi osećaju potrebu za voljenim bićem, ali da konstantno udaraju glavom o zid u potrazi za tom osobom, pronalazeći sve same pogrešne osobe na putu potrage za pravom. Veze i vezice. Brakovi i bračići.
Zajednička potreba da se ljudi lažu kako su pravi jedno za drugo, a toliko stvari im jasno pokazuje, gotovo još od početka njihove priče, da oni možda mogu provesti neko vreme zajedno, možda i celi život i imati dece, zajedno uživati u njihovom odrastanju i stasavanju u ljide, ALI!... ne mogu biti ono pravo jedno za drugo. Jednostavno zato jer nisu. I taj gram koji im fali do savršensta osećaju i vrlo dobro poznaju. No, toliko žele da zanemare taj momenat i budu "ono pravo" jedno drugome... i, šta se tu, onda, može? A istina je ta da Gospod naš nije bio baš toliko surov da zaista ostavi duše nedovršene, učinivši da nema nape druge polovine. Ne, ne. To bi bilo previše. Nije on tako učinio. Učinio je da zaista svako ima osobu svog života, i kada se sretnu čitav kosmos se koncentriše na tačku u kojoj su, tada i zauvek. Oni su srećna deca vasione. Međutim, eto, baš tu i leži ceo problem: treba se naći. Evo šta se, konkretno, dešava u praksi: ta i ta devojka, recimo, kao i svi drugi ljudi, ima svog idealnog muškarca. Samo, nevolja je ta što ona živi u Rumuniji, a on je Eskim. Koje su šanse da se ikada sretnu? A znali bi, sve bi im bilo jasno kad bi se samo sreli... ali se, prosto, neće sresti. Njihovi životi ostaće ljubavno promašeni. A kad promašiš ljubav, šta onda uopšte možeš da pogodiš?
I tako, živimo razbacani po planeti, tražimo se, ne nalazimo se, tako je udešeno, kraj. Kraj? Nije još, postoji još jedno simpatično rešenje čisto logičkog problema koji se pojavljuje u okviru ove kazne. A to je sledeći problem: ako je to sve tako raštrkano, a nasumice raštrkano, kombinatorika kaže da će se ipak negde desiti i slučaj da srodne duše budu u istom gradu, ili čak da ih deli samo ograda, kuća do kuće. Da, baš tako, naravno da će se to desiti, i to čak mnogo češće nego što bi zakoni kombinatorike dopustili. I to sve sa prilično valjanim razlogom. Ti ljudi se, svakako, nađu i ostvare svoju ljubav. A onda svi oko njih posmatraju, godinama posmatraju, taj srećan par ... i pate još više. NE zato što su svi ljudi ljubomorni, nego zato što im takvi parovi (a svi znamo takve parove) dokazuju da idealni partneri zaista postoje i da to nisu izmislili pisci beletristike i redakcije raznih teen - časopisa. Ne, taj nedostižni san, to najveće blago, dakle, postoji. Ali ga mi i dalje nemamo i ne nalazimo.
Tako je naša kazna kompletna.
